Zašto je komunikacija ključna?
Komunikacija je neizbežna osnova svakog uspešnog odnosa. Njome se izbegavaju nesporazumi, smanjuje stres i omogućava rešavanje problema na zdrav i konstruktivan način. Ulaganjem u ovu veštinu, ulažete u sebe i svoj uspeh.
Gde je komunikacija korisna?
- Na poslu: U pregovorima, timskom radu, liderstvu i svakodnevnim profesionalnim interakcijama. Vešta komunikacija može biti ključna za unapređenje karijere i stvaranje boljeg radnog okruženja.
- U svakodnevnom životu: U porodici, s prijateljima, ili prilikom rešavanja izazovnih situacija u društvenim odnosima.
- U izazovnim situacijama: Efikasna komunikacija je osnova za prevazilaženje teških razgovora, bilo da se radi o nesuglasicama, kritikama ili donošenju važnih
odluka.
Šta je komunikacija?
Ne postoji jedna tačna definicija šta je komunikacija, pa stoga evo nekoliko rečenica koje mogu pomoći u daljem razumevanju:
- Komunikacija je proces razmene informacija, misli i osećanja između dve ili više osoba putem govora, pisanja ili neverbalnih signala.
- To je veština koja omogućava ljudima da se povežu, razumeju i grade odnose.
- Komunikacija nije samo prenošenje poruke, već i razumevanje onoga što druga osoba govori, oseća i misli.
- Ona je osnovni alat za rešavanje problema, donošenje odluka i izgradnju poverenja među ljudima.
Komunikacija i njeno shvatanje prvo polazi od percepcije sagovornika odnosno učesnika u komunikaciji.
Percepcija koja se najviše prožima kroz naše dosadašnje iskustvo i očekivanja, vezuje se za prošlost i budućnost odjednom. Iskustva se vezuju za našu prošlost i kako smo nešto doživeli, dok se očekivanja vezuju za našu budućnost odnosno šta očekujemo od tog našeg razgovora ili određene akcije.
Percepcija je proces kroz koji naše čulo (vid, sluh, miris, dodir i ukus) prikupljaju informacije iz okoline, a naš mozak ih obrađuje i tumači. Ukratko, percepcija je način na koji doživljavamo svet oko sebe.
Značenje percepcije
- Percepcija nije samo fizičko opažanje, već uključuje i interpretaciju, što znači da različite osobe mogu različito doživeti istu situaciju.
- Na percepciju utiču naši prethodni doživljaji, emocije, kultura, uverenja i očekivanja.
- Ona može biti subjektivna, što znači da nije uvek “objektivna” ili “realna”. Ljudi često “vide” stvari onako kako ih žele videti ili kako su naučili da ih vide.
Primeri percepcije
- Vizuelna percepcija
o Vidite automobil koji dolazi ka vama i ocenjujete koliko je daleko, da li ide brzo i da li je bezbedno da pređete ulicu.
o Dve osobe mogu videti isti zalazak sunca: jedna će ga doživeti kao romantičan, dok će druga možda biti ravnodušna. - Sluh (auditivna percepcija)
o Slušate glas osobe i možete proceniti da li je ona ljuta, srećna ili tužna, iako ne kaže direktno kako se oseća. - Percepcija kroz iskustvo
o Ako vas je neko jednom prevario, možete početi da opažate i druge ljude kao nepoštene, čak i kada za to nema pravog dokaza. - Percepcija u društvenim situacijama
o Kada se osoba nasmeje, vi to možete doživeti kao znak prijateljstva, ali neko drugi može misliti da se smeje iz ironije ili podsmeha. - Miris i ukus
o Jelo koje vi doživljavate kao preukusno (npr. pikantno) može nekome biti previše ljuto ili neprijatno, jer njihov mozak to drugačije tumači.
Zašto je percepcija važna?
- Percepcija oblikuje naše reakcije i ponašanje.
- Pomaže nam da se prilagodimo različitim situacijama.
- Razumevanje da percepcija može biti različita kod ljudi pomaže u razvijanju empatije i boljih međuljudskih odnosa.
Da li znate da je „prvi utisak“ čist primer percepcije? Da li znate da naš mozak radi u „troskoku“ kad je prvi utisak u pitanju?
Prvo u samo 2-3 sekunde naš mozak određuje da li nam je ta osoba poznata ili nepoznata, pa zatim muško-žensko.
U sledećih 30 sekundi naš mozak određuje dosadn – interesantan, dok u trećem koraku naš mozak se bavi bezbedonosnim okvirima, da li se toj osobi može verovati. Nakon 4-5 minuta mi skoro zasigurno možemo reći da neku osobu dobro poznajemo ili ne, a ustvari ne možemo se setiti kako se ta uopšte osoba zove. Stoga moramo ponovo postaviti pitanje „Izvini, kako si rekao da se zoveš?“